Upravljanje prekrupnim komadima i izbor razmaka grizli resetke

Proizvodnju u kamenolomu retko ograničava nominalni kapacitet drobilice; ograničava je nekoliko prekrupnih komada koji do nje stignu. Zato upravljanje prekrupnim komadima i izbor razmaka grizli resetke spada među prve odluke posle miniranja: koliko krupnog materijala sme da nastane, koji komadi se zaustavljaju na dodavaču i koji materijal uopšte ne ulazi u komoru delovi su istog računa.

Šta se smatra prekrupnim

Prekrupan je materijal koji je prevelik da prođe kroz određenu tačku kruga, dakle relativna veličina, a ne apsolutna dimenzija. Za primarnu drobilicu praktična granica je poznata: najveći komad u napajanju ne bi trebalo da pređe otprilike osamdeset odsto ulaznog otvora. Iznad toga komadi prave svod, ostaju u komori i celo postrojenje se okreće prazno.

Kako se meri udeo prekrupnog materijala

Bez merenja prekrupno ostaje priča o nečemu što se povremeno dogodi. Tri metoda su primenljiva na terenu: rukovalac utovarivača tokom smene beleži komade koje nije mogao da pošalje u drobilicu; krupan materijal zadržan na rešetki odlaže se posebno i meri na kraju dana; a odminirana gomila se fotografiše sa stalne udaljenosti radi procene granulacije. Sva tri načina su gruba, ali daju trend. Ako udeo raste, uzrok je obično u rasporedu bušotina, redosledu usporenja ili količini punjenja, a ne u drobilici.

Merenje ima i drugu korist: vraća odgovornost tamo gde pripada. Zastoj na drobilici najčešće se knjiži kao pitanje održavanja, iako uzrok stoji u projektu miniranja.

Upravljanje prekrupnim komadima i izbor razmaka grizli resetke

Rešetkasti deo dodavača obavlja dva posla: materijal koji je već manji od veličine proizvoda vodi mimo drobilice, a krupan materijal predaje komori ujednačenim protokom. Zato se razmak vezuje za podešenje zatvorene strane drobilice. Polazna tačka je razmak jednak tom podešenju; kod prljavog i sitnog napajanja se sužava, a kod veoma čistog i krupnog sme se malo proširiti.

Sužavanje se plaća površinom sita, jer više materijala zaobilazi drobilicu i pada na etaže. Proširivanje se plaća radom drobilice, jer se dovoljno sitan materijal ponovo drobi. Pri odlučivanju se poredi potrošnja habajućih delova sa opterećenjem sita. Bez pravilno konfigurisanog rešetkastog sita ta ravnoteža se traži pogađanjem.

Zapušavanje: razmak dobar, materijal loš

I dobro proračunat razmak zataji na vlažnom, glinovitom napajanju. Vibracija razmazuje lepljiv sitnež između šipki, a čim se prorezi zatvore rešetka prestaje da klasira i postaje samo oluk. Prvo se ispituju geometrija šipki, jačina vibracije i sezonska promena vlage. Stepenasti raspored šipki pomaže jer materijal ponovo pada na svakoj stepenici umesto da klizi po jednoj ravni.

Izbor tipa dodavača

Za suvu i čistu stenu vibracioni rešetkasti dodavač je najjednostavnije rešenje. Kada je napajanje trajno vlažno i glinovito, odluka pripada tipu mašine, a ne razmaku: dodavači sa rotirajućim eliptičnim vratilima čiste se sami jer se šipke kreću jedna u odnosu na drugu, pa lepljiv materijal ne uspeva da zatvori proreze. Isto obrtanje razbija glinom vezane grudve i oslobađa sitnež.

Šta se menja na drobilici

Cilj podešavanja rešetke jeste da drobilica ne ostane bez napajanja. Čeljusna drobilica sa punom komorom daje ujednačeniji oblik zrna i ravnomerno troši ploče, dok isprekidano napajanje stvara lokalno habanje i vibracije. Uz kontrolisan prekrupni udeo raste kontinuitet napajanja i padaju sati rada hidrauličnog čekića.

Šta preispitati posle promene podešenja

Promena razmaka ili zatvorene strane nikada ne ostaje na jednoj mašini. Menja se količina zaobiđenog materijala, pomera se opterećenje sita, menja se visina sloja na trakama i pomeraju se udeli frakcija na deponijama. Posle svakog podešavanja treba bar jednu smenu pratiti količine ispod rešetke i sastav proizvoda i to zapisati; u suprotnom sledeći problem ne može da se veže ni za jednu izmenu.

Česta pitanja

Sme li se razmak proširiti bez diranja podešenja drobilice?

Nema smisla. Vrednosti su povezane, a proširenje razmaka uz nepromenjeno podešenje znači slanje materijala veličine proizvoda u komoru.

Pri kom udelu treba menjati projekat miniranja?

Univerzalnog praga nema. Odluka nastaje poređenjem sati hidrauličnog čekića sa troškom gušćeg rasporeda bušotina, a za to poređenje trebaju merenja.

Menja li se razmak kako se šipke troše?

Menja se. Istrošena šipka gubi i debljinu i visinu, pa se razmak redovno premerava umesto da se pretpostavlja.

Projekat miniranja, izbor dodavača i podešenje drobilice čine jedan lanac; ostali tekstovi u rubrici rudarsko inženjerstvo obrađuju planiranje kopa.