Upravljanje izloženošću buci drobljenje i prosejavanje

Buka koja se ne meri ne može se voditi

Upravljanje izloženošću buci drobljenje i prosejavanje ne počinje tako što se merač nivoa zvuka podigne na jednom mestu i pročita cifra. Veličina kojom se upravlja nije trenutni zvučni pritisak nego izloženost radnika svedena na smenu od osam sati. U istom postrojenju bravar koji provede dvadeset minuta pored sita i rukovalac koji sedi osam sati u kabini imaju sasvim različite izloženosti, kakav god broj uređaj pokazivao u datom trenutku. Prvi korak zato nije merenje nego mapa poslova: ko se gde zadržava i koliko dugo.

Šta pokreću vrednosti za delovanje i granična vrednost

Propis razdvaja tri praga. Donja vrednost za delovanje stoji na 80 dB(A) dnevne izloženosti i 135 dB(C) vršnog pritiska; kada se pređe, poslodavac mora učiniti zaštitu sluha dostupnom i obezbediti informisanje i obuku o riziku i o pravilnoj upotrebi. Gornja vrednost za delovanje stoji na 85 dB(A) i 137 dB(C); tu upotreba postaje obavezna, pokreće se tehnički i organizacioni program smanjenja, zona se obeležava a pristup ograničava. Granična vrednost izloženosti stoji na 87 dB(A) i 140 dB(C) i ne sme se prekoračiti ni pod kojim uslovima.

Presudna razlika: gde se računa prigušenje

Pri oceni vrednosti za delovanje prigušenje koje daju štitnici se ne uzima u obzir, pa podela antifona ne spušta zonu ispod vrednosti za delovanje. Pri oceni poštovanja granične vrednosti prigušenje se, naprotiv, računa. Upravo ta razlika sprečava da štitnik zameni inženjerski posao. Kada dnevna izloženost osetno varira od dana do dana, umesto dnevnog može se koristiti nedeljni nivo, ali ni nedeljni ne sme preći graničnu vrednost.

Mapiranje: od popisa izvora do proračuna po poslu

Upotrebljiva mapa buke ima tri sloja. Prvi je popis izvora: kućište drobilice, sanduk sita i sejalna površina, dodavač, bubnjevi transportera, kompresor, agregat i mesto pada materijala u bunker navode se pojedinačno. Drugi je zonsko merenje; postrojenje se deli u mrežu i u svakoj ćeliji meri pri tipičnim proizvodnim uslovima. Treći je proračun po poslu: zapisuje se koliko minuta svaki posao traje u kojoj zoni, pa se ta vremena spajaju sa zonskim nivoima u ličnu osmočasovnu izloženost.

Merenje na praznom postrojenju česta je greška. Nivo očitan dok drobilica okreće bez tereta daleko je ispod nivoa uz punu dodavu i opterećeno sito. Ni jedno jedino očitavanje nije dovoljno: kada se promene tvrdoća stene, krupnoća dodave ili tip sejalne površine, tabela se pravi ponovo.

Prvo izvor, zatim put, na kraju čovek

Redosled mera nije proizvoljan. Najdelotvornija intervencija je na samom izvoru: smanjiti visinu slobodnog pada materijala, obložiti udarne površine gumom, na etaži sita izabrati gumu ili poliuretan umesto čelika, naneti prigušni sloj na limove. Zatim slede mere na putu: haube i zaslon oko mašine, akustički obrađena kabina rukovaoca i zaptivenost njenih vrata i stakala. Potom idu organizacione mere: skratiti vreme zadržavanja u bučnoj zoni, planirati održavanje za zastoje proizvodnje, smanjiti broj obilazaka daljinskim nadzorom. Lična zaštita je poslednja karika i nikada ne zamenjuje prethodne. Pošto izbor sejalne površine istovremeno utiče na kapacitet i na buku, konfiguracija vibro sita dogovara se između proizvodnje i službe bezbednosti.

I prekomerna zaštita je rizik

Štitnik sa vrlo visokim prigušenjem može spustiti nivo koji stiže do uha toliko da govor, signali upozorenja i promene u zvuku mašine postanu nečujni. Na platou gde manevrišu utovarivači to je neposredan rizik od nezgode. Štitnik se bira prema izmerenoj izloženosti; najveće raspoloživo prigušenje nije automatski i pravo.

Zapisi, provera i ponavljanje

Rezultati se beleže zajedno sa proizvodnim uslovom u kome su uzeti: koja stena, koja krupnoća dodave, koji kapacitet, koja sejalna površina. Posle svake mere isto mesto se ponovo meri, inače se ne zna da li je delovala. Zdravstveni nadzor i audiometrija čitaju se uz te zapise. Ostale teme sa terena sabrane su pod naslovom bezbednost na radu.

Česta pitanja

Podelili smo antifone, je li obaveza ispunjena?

Ne. Prigušenje se ne računa pri oceni vrednosti za delovanje, pa podela štitnika ne spušta zonu ispod praga. Tehnički i organizacioni program teče nezavisno.

Koliko često se ponavlja merenje?

Pored utvrđene dinamike, okidač je svaka promena: nova mašina, drugačiji materijal, promena tipa sejalne površine, povećanje kapaciteta ili izmena rasporeda.

Meri li se unutar kabine?

Da. Izloženost rukovaoca računa se iz nivoa u kabini, a on brzo raste čim popusti zaptivenost, pa se zaptivka vrata i ivice stakala proveravaju redovno.