Upravljanje prašinom na deponijama i transportnim putevima

Zašto se upravljanje prašinom na deponijama i transportnim putevima odlaže

Kad se kaže prašina, svi pomisle na drobilicu i sito. Ipak, oblak koji uđe u zapisnik inspekcije najčešće se podigao iza kamiona ili iznad gomile izložene vetru. To su difuzni izvori: nemaju dimnjak, nisu neprekidni i menjaju se sa vremenskim prilikama i saobraćajem. Pošto se teško mere, klize na kraj plana mera.

Fizika iza toga nije složena. Količina prašine koja se diže sa puta i sa gomile raste sa brzinom vetra, a opada sa porastom vlage na površini materijala. Na putu se dodaju broj vozila, njihova masa i brzina, dok sitne čestice na površini predstavljaju sirovinu oblaka. Plan koji dira te četiri veličine radi.

Četiri mere na transportnom putu

Prva je polivanje, čije dejstvo nije stalno: prestaje čim se površina osuši, pa presudan parametar nije količina vode nego interval ponavljanja. Toplog i vetrovitog dana ista količina traje kraće i raspored se skuplja. Druga je ograničenje brzine, obično najjeftinija mera: sporija vožnja istim putem daje vidljivu razliku bez kupovine opreme.

Treća se tiče same kolovozne površine. Ako je udeo sitnih čestica visok, nijedan raspored polivanja nije dovoljan; nasipanje krupnijim drobljenim materijalom jednostavno uklanja sirovinu prašine. Četvrta je disciplina saobraćaja: utvrđena trasa, ukidanje nepotrebnih manevara i skraćenje unutrašnjih rastojanja.

Vetrozaštita: poroznost je suština

Uobičajena greška je podizanje punog zida. Zatvorena površina ne zaustavlja vetar nego ga prebacuje preko vrha i iza sebe stvara snažan vrtlog, pa se prašina premešta umesto da se smanji. Ispravno rešenje je porozan zaslon: deo strujanja prolazi kroz njega, brzina pada i sa zavetrine nastaje zaštićena zona. Otvorena površina od oko polovine česta je ciljna vrednost. Visina zaslona i njegovo rastojanje od gomile određuju širinu te zone, pa se ništa ne postavlja pre nego što se utvrdi preovlađujući pravac vetra.

Geometrija gomile i istresanje

Prašina napušta gomilu u tri trenutka: pri odlaganju materijala, pri zahvatanju utovarivačem i kada vetar prelazi preko površine. Protiv prvog pomaže smanjenje visine pada; radijalni transporter sa podesivom visinom podiže tačku istresanja kako gomila raste i drži slobodan pad kratkim. Drugi je navika rukovaoca: raditi blizu gomile umesto praznjenja kašike sa visine. Treći je rad na površini: vlaženje u sušnom periodu stvara tanku koru i dok je ona čitava vetar ne podiže sitno ispod nje.

Gde prostor dozvoljava, i položaj gomile najsitnije frakcije je mera za sebe. Ostaviti najsitniji proizvod u najvetrovitijem uglu tik uz granicu parcele je izbegljiva odluka. Kod mobilnih postavki raspored se planira od početka, a ta logika je izložena na stranici mobilno rešenje za gradilište.

Plan koji prati godišnja doba

Jedno godišnje uputstvo nije dovoljno jer se ponašanje izvora potpuno menja sa sezonom. U sušnom i vetrovitom periodu raste učestalost polivanja, kora na gomilama puca brže, a zasloni rade više. U kišnom periodu prašina ustupa mesto blatu i presudni postaju pranje točkova i čistoća izlaznog puta. Na mrazu neispražnjen vod izbacuje cisternu iz upotrebe, pa prvi suvi dan zatekne pogon bez zaštite.

Kontrola točkova i tovara na izlazu

Prašina zadržana unutar kruga vraća se kao prijava ako je kamioni iznesu na javni put kao blato. Pranje točkova na izlazu, pokrivanje sanduka i tovar ispod ivice stranica jednostavna su ali presudna pravila. Sva tri se upisuju u pisano uputstvo koje se vozaču uručuje na ulazu.

Mera bez zapisa se ne računa

Na kontroli se prvo traži dokaz da je mera sprovedena. Beleže se ture, trasa i vremena cisterne, održavanje zaslona, zapažanja o brzini i odluka da se interval skrati u sušnom periodu. Bez tog dnevnika obavljen posao se broji kao neobavljen. Merenje i veza sa suzbijanjem unutar postrojenja obrađeni su u ostalim tekstovima pod životna sredina i prašina.

Česta pitanja

Koliko puta dnevno treba polivati

Stalnog broja nema. Učestalost prati brzinu sušenja: raste po vrućini i vetru, a pada na nulu po kiši. Odluka se donosi pogledom na površinu.

Da li hemijska veziva zamenjuju vodu

Na nekim putevima da, i produžavaju interval. Prvo se izvede kratka probna deonica i posmatra koliko dejstvo traje.

Treba li svaka gomila zaslon

Ne. Zaslon se isplati tamo gde preovlađujući vetar direktno udara u gomilu i gde je granica blizu. Drugde je premeštanje gomile jače rešenje.