Veličina komada posle miniranja i širina ulaznog otvora drobilice

Kapacitet se odlucuje na celu, a ne na natpisnoj plocici

Postrojenja koja ne dostizu projektovani ucinak retko su pogresno dimenzionisana, ali su vrlo cesto pogresno napajana. Velicina komada posle miniranja odredjuje koliko tona primarna drobilica zaista primi, koliko traju habajuci delovi i koliko puta po smeni komora mora rucno da se oslobodi. Dok se ekipa za busenje i miniranje meri cenom izbusenog metra, a postrojenje raspolozivoscu, niko ne odgovara za velicinu koja ih povezuje: granulometrijski sastav odminirane gomile.

Ovaj tekst prolazi lanac u ispravnom smeru. Prvo se utvrdjuje najkrupniji komad koji postrojenje moze da primi, zatim se biraju dodavac i ulazni otvor koji ga prihvataju, i tek na kraju se projekat miniranja podesava tako da se ta granica postuje. U obrnutom redosledu slika je poznata: drobilica stoji, bager ceka, a hidraulicni cekic radi ceo dan.

Pravilo osamdeset odsto

Uobicajena praksa ogranicava najkrupniji komad koji ulazi u primarnu celjusnu drobilicu na oko 80 odsto sirine ulaznog otvora, odnosno rastojanja izmedju drobecih ploca na ulazu. Deo strucne literature prihvata opseg od 80 do 90 odsto, ali je u neprekidnoj proizvodnji niza vrednost sigurniji izbor. Razlog je geometrijski, ne materijalni: komad blizak sirini otvora obrazuje svod umesto da bude uvucen nadole, pa sve iza njega prestaje da se krece.

Kolonu sa 80 odsto treba citati kao plafon, a ne kao cilj. Najveci deo gomile mora ostati osetno ispod te vrednosti, a granici se priblizavaju samo pojedinacni komadi. Vazna je raspodela, a ne jedno merenje: jedan blok od 900 mm kosta smenu, stalni dotok blokova od 700 mm kosta mesec dana.

Ulazni otvor nije izlazni zazor

Ulazni otvor se odnosi na napajanje, a izlazni zazor odredjuje krupnocu proizvoda. To su dva razlicita pitanja: sta kop salje i sta sledeca faza prihvata. Odvojena provera obe mere pre porudzbine masine kakva je celjusna drobilica uklanja polovinu iznenadjenja iz prve nedelje probnog rada.

Kako projekat miniranja pomera krivu

Srednja krupnoca komada obrnuto prati specificnu potrosnju eksploziva: sto je vise energije po kubnom metru stene, srednja krupnoca je manja. Empirijski modeli fragmentacije koji se koriste u rudarstvu procenjuju tu vezu preko energije eksploziva, faktora stene i odminiranog zapreminskog udela. To su priblizne procene i najslabije su bas na krupnom kraju raspodele, tamo gde su blokovi. Rezultat modela treba tretirati kao hipotezu i kalibrisati ga merenjima na gomili.

Prakticne poluge su linija najmanjeg otpora i razmak busotina, precnik busotine, redosled usporenja, duzina cepa i izbor eksploziva. Prosirenje mreze stedi na busenju, a ta usteda se vraca nizvodno kao naknadno drobljenje, manji protok napajanja i brze trosenje celjusnih ploca. Odluka ima smisla samo kada se obe stavke troska saberu.

Kada pukotinski sklop odlucuje umesto projekta

Slojevitost, ispucalost i prirodni razmak diskontinuiteta cesto presudjuju vise od seme miniranja. Ako je velicina bloka u masivu odredjena razmakom pukotina, povecanje specificne potrosnje uglavnom podize seizmiku i razbacivanje kamena bez ocekivanog smanjenja udela krupnih komada. Ispravan odgovor tada nije jace miniranje nego dodavac i rešetkasti deo dimenzionisani za krupnocu koju masiv namece.

Razmak sipki: prvi filter ispred komore

Resetkasti deo dodavaca izdvaja materijal koji vec ima krupnocu proizvoda. Uobicajeno se razmak sipki bira jednak izlaznom zazoru drobilice ili neznatno manji. Ako je razmak siri od zazora, gotov materijal ulazi u komoru i trosi energiju, vek obloge i kapacitet koji treba da ostanu rezervisani za stenu kojoj je drobljenje zaista potrebno. Nepokretne resetke se cesce zaslepljuju; vibracioni resetkasti deo isti posao obavlja uz manje zastoja.

Udeo izdvojenog materijala razlikuje se od lokacije do lokacije i neposredno smanjuje opterecenje drobilice. Dok se ne izmeri, posten proracun kapaciteta nije moguc, jer tone istovarene u dodavac i tone koje udju u komoru nisu isti broj.

Granice napajanja mobilnih postrojenja

Vrednosti u nastavku poticu iz specifikacija serijskih postrojenja i odredjuju plafon koji kop mora da postuje.

Tabela se cita u oba smera. Kop koji redovno daje blokove preko 800 mm zapusice masinu ogranicenu na 500 mm u svakoj smeni. Obrnuto, ako gomila ostaje ispod 400 mm, ulaz od 1000 mm je predimenzionisan i placa se dvaput, kroz investiciju i kroz potrosnju energije.

Merenje umesto procene

Uobicajen nacin merenja je analiza fotografija odminirane gomile. Snimci sa razmernim referentnim predmetom, uz brojanje krupnih komada po kasici, daju upotrebljivu sliku. Ponavljanje iste metode posle svakog miniranja vredi vise od jednog vrlo preciznog merenja.

Tri pokazatelja zasluzuju evidenciju: sati rada hidraulicnog cekica na naknadnom drobljenju, broj zastoja primarne drobilice zbog zasvodjavanja i kolebanje protoka dodavaca unutar smene. Kada sva tri istovremeno idu nagore, uzrok je na celu, a ne u komori. Srodne odluke na strani postrojenja obradjuje oblast rudarsko inzenjerstvo.

Redosled odlucivanja

Najpre se definise asortiman proizvoda, iz njega izlazni zazor, prema zazoru se podesava razmak sipki, ulazni otvor se bira najmanje 1,25 puta veci od najkrupnijeg realno dobijenog bloka, a tek onda se projekat miniranja podesava ispod tog plafona. U tom redosledu masina svoje sate trosi na drobljenje, a ne na oslobadjanje komore.

Cesta pitanja

Koji udeo krupnih blokova je problem?

Univerzalni prag ne postoji. Merilo su sati cekica plus zastoj primarne drobilice koji se pripisuje prekrupnom materijalu. Cim taj zbir remeti plan smene, udeo je previsok.

Resava li veca masina problem prekrupnih komada?

Podize plafon, ali ne menja raspodelu: usko grlo ostaje, a investicija raste. Bez ispravke na celu to je obicno najskuplji odgovor.

Daje li vise eksploziva uvek sitniji materijal?

Ne. Kada razmak pukotina odredjuje velicinu bloka, dodatna energija odlazi u seizmiku i razbacivanje kamena.

Sta ako je razmak sipki manji od izlaznog zazora?

Opterecenje drobilice opada, ali sav izdvojeni materijal ide pravo u tok proizvoda. Treba potvrditi da povrsina sita i zahtev za sitnim frakcijama to mogu da prihvate.