Izbor tipa drobilice u drobiličnim postrojenjima: razlike između čeljusne, udarne i konusne drobilice

U postrojenju za drobljenje i prosejavanje tip drobilice se ne bira za jednu mašinu, već za ceo lanac faza od prijemnog bunkera do deponije. Čeljusna, udarna i konusna drobilica lome isti kamen trima različitim silama i svaka zauzima drugu kariku u tom lancu. Umesto da redom hvalimo svaki tip, ovde pokazujemo koji podaci sa terena čine određeni tip neizbežnim, šta se menja kada dva postrojenja istog kapaciteta koriste različite sekundarne drobilice i koja pitanja treba rešiti pre traženja ponude. Svi modeli su na jednom mestu u kategoriji drobilica.

Tri drobilice, tri sile lomljenja

Čeljusna drobilica pritiska kamen između nepokretne čeljusti i pokretne čeljusti koju njiše ekscentarsko vratilo. Komora je gore široka, a dole uska; kamen se sa svakim hodom spušta niže i gravitacijom izlazi kada postane manji od zatvorenog izlaznog otvora (CSS). Ta geometrija je napravljena da primi krupan rovni kamen, pa je čeljusna drobilica gotovo uvek prva mašina u liniji.

Udarna drobilica ne pritiska, već baca. Udarne letve na horizontalnom rotoru udaraju materijal i odbacuju ga na udarne ploče, gde se lomi. Pošto se zrno cepa po najslabijim ravnima, proizvod izlazi kubičan, a u jednom prolazu postiže se visok stepen usitnjavanja. Cena toga je habanje koje se koncentriše na ivicama udarnih letvi.

Konusna drobilica takođe drobi pritiskom, ali u prstenastoj komori i iz više pravaca: konusna glava se ekscentrično kreće unutar konkavne obloge i materijal se gnječi više puta dok ne prođe kroz podešeni minimalni otvor. Zato konusna drobilica nije primarna mašina; ona prima krupan proizvod čeljusne i dorađuje ga u drugoj i trećoj fazi. Na stranici konusne drobilice General njena faza je navedena kao sekundarna, tercijarna i kvartarna.

Pet podataka sa terena kojima počinje izbor

Pre nego što otvorite katalog, prikupite sledeće podatke na lokaciji. Tip drobilice proizlazi iz preseka ovih podataka, a ne iz navike ili izbora susednog kamenoloma.

1. Najveća krupnoća ulaza: najveći blok posle miniranja ili bagera. Kod čeljusne drobilice najveći prihvaćeni komad iznosi oko 0,8–0,9 širine ulaznog otvora; iz tog odnosa proizlazi veličina primarne mašine.
2. Abrazivnost: sadržaj silicijum-dioksida i Bondov indeks abrazije (Ai). Uzorak uzmite iz najtvrđeg dela radnog čela; postrojenje će morati da drobi i taj deo.
3. Specifikacija proizvoda: koje frakcije i sa kojim zahtevom za kubičnost? Kod agregata za beton i asfalt ograničenje pljosnatih zrna može promeniti tip druge faze.
4. Glina i vlaga: vlažan, lepljiv materijal zapušava komoru čeljusne drobilice. Tada pre drobilice treba planirati predprosejavanje ili pranje.
5. Kapacitet i režim rada: ciljana proizvodnja po satu i da li postrojenje ostaje na jednoj lokaciji ili se seli između gradilišta. Ovo pitanje sa sobom nosi i izbor između stacionarnog i mobilnog rešenja.

Lanac faza: izlaz primarne mora odgovarati ulazu sekundarne

Pri izboru tipa najčešće se previdi spoj dve mašine. Ako opseg izlaza primarne drobilice ne odgovara opsegu ulaza sekundarne, druga mašina ili radi prazna ili se zagušuje. Kod čeljusnih drobilica serije GNRK opsezi izlaza su: 40–130 mm za GNRK 60, 70–180 mm za GNRK 90 i 150–225 mm za GNRK 110.

Ulaz konusne drobilice je reda veličine 50–250 (300) mm. Izlaz GNRK 90 komotno staje u taj opseg. Izlaz GNRK 110 približava se gornjem delu opsega, pa kod tog para podešavanje čeljusne i tip obloge konusne treba razmatrati zajedno. Na strani sekundarne udarne drobilice, serija GNR DMK prima najviše 800 mm i isti izlaz čeljusne prihvata sa mnogo većom tolerancijom. Konusna drobilica, s druge strane, najbolje radi sa punom komorom (zagušeno punjenje), pa međubunker i transportna traka između faza moraju biti dimenzionisani tako da obezbede neprekidno punjenje.

I stepeni usitnjavanja usmeravaju gradnju lanca. Čeljusna drobilica tipično daje 4:1–9:1. Konusna daje 6:1–8:1 u sekundarnoj i oko 10:1 u tercijarnoj fazi. Sekundarna udarna DMK postiže oko 10:1, dok primarna udarna PDK u krečnjaku može dostići do 20:1. Drugim rečima, za fine frakcije u tvrdom kamenu obično treba još jedna faza; u mekom kamenu visok stepen usitnjavanja udarne drobilice može ukloniti jednu fazu.

Isti kapacitet, druga sekundarna: General 944 i General 950

Razliku tipova najjasnije pokazuju dva mobilna postrojenja sa istom primarnom drobilicom. I General 944 i General 950 imaju čeljusnu GPJ 90 kao primarnu; oba imaju kapacitet 120–180 t/h, najveći ulaz 800 mm i masu 70.000 kg. Razlika je u sekundarnoj fazi: u 944 radi konusna GM430, a u 950 udarna DMK01. Radi poređenja dodali smo i General 800, koji radi sa jednom primarnom udarnom drobilicom.

Na papiru 944 i 950 kao da rade isti posao. Prema stranicama proizvoda, oba su predviđena za tvrd kamen; razlika je u prioritetu. Konusna faza modela 944 principom pritiska produžava vek metala u kamenu bogatom silicijum-dioksidom, dok udarna faza modela 950 daje jače usitnjavanje i kubičnije zrno. Ako je sadržaj silicijum-dioksida visok i odlučuje budžet za habajuće delove, prednost ima 944; ako preovlađuje zahtev za oblik zrna, prednost ima 950. Razlika u snazi generatora (550 kVA prema 600 kVA) takođe mora ući u energetski plan. General 800 daje 80–150 t/h sa jednom drobilicom i odgovara onima koji traže lakše rešenje za malo abrazivan kamen kao što je krečnjak. Ostale konfiguracije uporedite na stranici mobilnih drobiličnih postrojenja.

Konusna ili udarna u drugoj fazi?

Pošto je primarna gotovo uvek čeljusna, prava odluka o tipu donosi se u sekundarnoj fazi. Dve opcije imaju različite uslove koji moraju biti ispunjeni da bi radile kako treba.

Tri uslova rada konusne drobilice

• Zagušeno punjenje: ako komora radi poluprazna, oblik zrna se kvari, a obloge se neravnomerno habaju. Ispred nje treba da bude međubunker ili traka sa ujednačenim dotokom.
• Pravilna obloga: standardna obloga je za sekundarnu fazu, a short-head obloga za tercijarnu i kvartarnu. Bira se prema najvećoj krupnoći ulaza i ciljanoj frakciji.
• Praćenje hidrauličnog CSS: krupnoća proizvoda podešava se hidrauličnim podešavanjem CSS, a hidraulični cilindar štiti od iznenadnog zagušenja. Kako se obloga tanji, podešavanje za isti proizvod treba ponovo proveriti.

Snaga konusnih drobilica je reda veličine 90–500 kW; kapacitet, snaga, masa i CSS po modelu daju se za svaki projekat posebno. Zato uz upit za liniju sa konusnom drobilicom uvek priložite analizu materijala i ciljane frakcije.

Kada pobeđuje sekundarna udarna?

Udarni tip je jak na malo abrazivnom kamenu: stranice proizvoda za krečnjak navode Ai od oko 0,001–0,03. Na takvom materijalu vek udarnih letvi je predvidiv, a usitnjavanje visoko. Serija sekundarnih udarnih drobilica GNR DMK nudi se sa 120–180 t/h i 160 kW za DMK01, odnosno 250–500 t/h i 500 kW za DMK05. DMK može dati nešto pljosnatije zrno od VSI; ako je zahtev za kubičnost veoma strog, iza nje se dodaje VSI faza. Za kamen sa više od 10 % silicijum-dioksida ili Ai iznad 0,15 umesto sekundarne udarne preporučuje se konusna. Kod reciklaže betona (građevinskog otpada) zbog rizika od metalnih komada biraju se žilave manganske ili martenzitne udarne letve.

Matrica odluke: koji tip u kojim uslovima?

Matrica sama ne odlučuje; kada u jednom redu stoje dva „pogodna“, presuđuju specifikacija proizvoda i budžet habanja po toni. Ako se materijal menja duž radnog čela, projektujte prema vrednostima najtežeg dela.

Šta određuje trošak

Izraziti uticaj tipa drobilice na cenu jednim brojem bilo bi pogrešno. Ponuda zavisi od tipa mašine, broja faza, snage pogona, obima sita i traka i metalurgije habajućih delova. Kada upoređujete dve konfiguracije, pored nabavne cene gledajte i operativni trošak po toni:

Trošak drobljenja po toni = (A ÷ T_A) + (P × E ÷ Q) + D

Pri tome je A cena kompleta habajućih delova, T_A broj tona koje taj komplet izdrobi tokom svog veka, P povučena snaga, E jedinična cena energije, Q proizvodnja po satu, a D udeo zastoja zbog održavanja po toni. Prvi član najjasnije pokazuje uticaj izbora tipa: u abrazivnom kamenu udarne letve se često menjaju i član raste; uz princip pritiska čeljusne i konusne drobilice on se smanjuje. U mekom kamenu, naprotiv, visoko usitnjavanje udarne drobilice može ukloniti jednu fazu, pa se zajedno smanjuju P i investicija. Za dugoročan rad na jednoj lokaciji isti proračun važi i za stacionarna postrojenja za drobljenje. Mašine General Makina imaju sertifikate ISO 9001 i CE i garanciju od 1 godine; pošto garancija ne obuhvata habajuće delove, član A treba planirati kao posebnu stavku operativnog budžeta.

Često postavljana pitanja

Može li konusna drobilica da radi kao primarna?

Ne. Ulaz konusne drobilice je reda veličine 50–250 (300) mm i ona ne prima velike blokove direktno sa čela. Ispred nje se postavlja čeljusna ili udarna primarna drobilica.

Da li se udarna drobilica nikada ne koristi na granitu?

Može da ga drobi, ali visok sadržaj silicijum-dioksida brzo troši udarne letve i trošak habanja po toni raste. Za granit i bazalt preporučuje se lanac čeljusna + konusna; ako je zahtev za oblik zrna strog, razmatra se i konfiguracija čeljusna + udarna.

Koji tip daje kubičniji proizvod?

Udarna drobilica daje kubično zrno; konusna uz zagušeno punjenje takođe daje kubičan proizvod. Ako je specifikacija veoma stroga, kao poslednja faza dodaje se VSI.

Koje podatke treba poslati za ponudu?

Vrstu kamena i izveštaj o analizi ako postoji, najveću krupnoću ulaza, ciljane frakcije, kapacitet po satu, izbor stacionarnog ili mobilnog rešenja i izvor energije. Cena i rok isporuke računaju se za svaki projekat na osnovu ovih podataka.

Ukratko: za krupan i abrazivan kamen prednost ima lanac čeljusna + konusna; za mek kamen i stroge zahteve za oblik zrna konfiguracija čeljusna + udarna ili direktno primarna udarna, a poslednju reč daje analiza uzorka. General Makina proizvodi drobilice i postrojenja u Izmiru od 1976. godine. Pošaljite nam podatke o materijalu i ciljane frakcije preko naše stranice za kontakt, pa ćemo zajedno odrediti lanac faza i odgovarajuće modele.