Zaglavljivanje drobilice: uzroci i bezbedni koraci za otklanjanje

Kada se komora za drobljenje zaglavi, ne gubi se samo proizvodnja; ako se intervencija izvede pogrešno, ugrožen je i rukovalac. Zato zaglavljivanje treba posmatrati kao stvaran rizik po bezbednost na radu. Većina zastoja na terenu potiče iz jednog od tri izvora.

1. Strani predmeti koji se ne mogu izdrobiti

Kada zub kašike bagera, kruna burgije ili odlomljeni komad čelika uđe u komoru, mašina može da se blokira. Konusne drobilice General za takav slučaj imaju zaštitu od preopterećenja pomoću hidrauličnih cilindara: pri iznenadnom zaglavljivanju sistem ispušta pritisak, otvara zazor i propušta predmet, čime štiti kućište i obloge od oštećenja.

2. Prekrupan ili preobilan ulaz

Kamenje veće od onoga što drobilica može da primi, ili materijal koji se šalje bez prosejavanja i bez kontrole, za vrlo kratko vreme ispunjava komoru. Najveća dozvoljena veličina ulaza za svaki model navedena je u katalogu i nikada je ne treba prekoračiti.

3. Previše stegnut zazor (CSS)

Kako se zazor na zatvorenoj strani (CSS) konusne drobilice hidraulično smanjuje, proizvod postaje sitniji, ali raste opterećenje komore. Kod vlažnog materijala uzak zazor višestruko povećava verovatnoću zaglavljivanja. Zato podešenje treba menjati postepeno i posle svake promene proveriti granulometrijsku krivu proizvoda.

Bezbedan redosled otklanjanja zastoja

(1) Najpre zaustaviti punjenje. (2) Ostaviti drobilicu da radi dok se komora ne isprazni; ako se ne isprazni, isključiti napajanje i primeniti zaključavanje i obeležavanje (LOTO). (3) Vizuelno pregledati komoru odozgo; ako predmet mora da se izvadi rukom, to raditi samo uz postavljenu blokadu energije. (4) Kod modela sa hidrauličnom zaštitom otvoriti zazor da bi se zaglavljeni komad izbacio.

Granica punjenja: stvarni podaci iz kataloga

Upozorenje o prekomernom punjenju nije apstraktan savet; svaka drobilica ima konkretan ulazni otvor naveden u katalogu. U nastavku su vrednosti iz serije čeljusnih drobilica GNRK; veličina otvora pokazuje fizičku granicu najvećeg kamena koji mašina može da primi:

Dve radne navike koje smanjuju zastoje

Prva je da se brzina dodavača podešava prema strujnom opterećenju drobilice: ako ampermetar stalno stoji u gornjoj zoni, komora je puna i punjenje treba usporiti. Druga je da se drobilica na kraju smene isprazni pre zaustavljanja; komora ostavljena puna sledeći put kreće sa zaglavljivanjem.

Zašto vredi beležiti zastoje

Zaglavljivanje koje se ponavlja uvek na istom mestu obično je problem procesa, a ne kvar mašine. Uzroci kao što su krupni komadi koji prolaze pored sita, loša usitnjenost pri miniranju ili razmak šipki rešetke na bunkeru moraju se otkloniti na početku linije. Obična sveska sa datumom, vremenom i podacima o materijalu najčešće za nedelju dana otkriva pravi uzrok.

Provere posle otklanjanja zastoja

Kada se predmet izvadi, mašinu ne treba odmah vraćati na puno opterećenje. Postupite redom: pregledajte komoru i habajuće delove zbog mogućih oštećenja; ponovo izmerite zazor, jer ga je opterećenje tokom zaglavljivanja moglo pomeriti; proverite zategnutost kaiševa i spojnicu na pogonskoj strani; prvih minuta pratite mašinu u praznom hodu, a zatim sa smanjenim punjenjem. Ako se pojave neuobičajene vibracije ili zvuk, zaustavite mašinu i ponovo je pregledajte. Kod zastoja koji se ponavljaju proverite i propuštanje sita, veličinu miniranog materijala i otvor rešetke; jednostavna evidencija datum-vreme-materijal brzo otkriva osnovni uzrok.

Potrebe za održavanjem zavise od modela mašine i uslova rada. Obratite nam se da zajedno pripremimo plan održavanja prilagođen vašoj drobilici.