Vibro dijagnostika postrojenja za drobljenje kao osnova prediktivnog odrzavanja

Zasto ukupan nivo nije dovoljan

Vibro dijagnostika postrojenja za drobljenje je najkraci put do stanja obrtnih delova bez rasklapanja. Najcesca greska na terenu je da se rucnim instrumentom uzme jedna vrednost ukupnog nivoa i proglasi visokom ili normalnom. Ukupan nivo upozorava, ali ne objasnjava: neuravnotezen zamajac, olabavljen temeljni zavrtanj i uznapredovalo ostecenje lezaja daju bliske brojeve. Razdvaja ih tek razlaganje signala na frekvencijske komponente.

Drobilicni kompleks je za taj posao tezak ambijent. Drobilica, sito i dodavac rade istovremeno, svaki sklop stvara vibraciju na sopstvenoj ucestanosti i prenosi je kroz ram. Sito vibrira po konstrukciji. Zato plan merenja mora unapred da odgovori na tri pitanja: koja tacka, koji pravac i koji broj obrtaja.

Plan merenja: tacka, pravac, referentni broj obrtaja

Upotrebljiv program fiksira tri stvari. Merne tacke se trajno obelezavaju, za svaku se definisu horizontalni, vertikalni i aksijalni pravac, a uz svako ocitavanje se belezi broj obrtaja i stanje opterecenja. Merenje bez zabelezenog opterecenja i broja obrtaja ne moze da se uporedi sa sledecim. Drobilica u praznom hodu i ista drobilica pod opterecenjem ponasaju se kao dve razlicite masine.

Frekvencijski potpisi: sta govori koji pik

Pikovi u spektru citaju se kao umnosci ucestanosti obrtanja, koja se belezi kao 1x, jedan obrtaj. Pravila tumacenja odavno su ustaljena.

Frekvencije ostecenja lezaja proizlaze iz geometrije lezaja, odnosno iz broja kotrljajnih tela te precnika kuglice i podeonog kruga. Nisu celobrojni umnosci broja obrtaja, i upravo ih to odaje. U najranijoj fazi pikovi su premali za standardni spektar i hvataju se samo analizom omotaca ili ultrazvukom. Kada se u obicnom spektru pojave jasni pikovi i mnogo harmonika, ostecenje je po pravilu vec uznapredovalo.

Sito trazi sopstvene kriterijume

Sklop kakav je vibraciono sito po konstrukciji radi na velikoj amplitudi, pa opsti kriterijumi vibracione ostrine pisani za klase masina na njega ne mogu da se prenesu. Ovde se prate druge velicine: amplituda hoda, razlika amplitude izmerena na cetiri ugla, nagib elipse kretanja i slobodna visina opruga. Rastuca razlika izmedju uglova cesto je prvi znak prsline sanduka ili zamora opruga.

Citanje ukupnog nivoa

Za obrtne masine medjunarodne serije standarda ocenjuju vibracionu ostrinu preko efektivne brzine vibracija u sirokom pojasu i svrstavaju je u zone od A do D. Zona A opisuje tek pustenu masinu, B nivo prihvatljiv za neograniceni trajni rad, C stanje podnosljivo ograniceno vreme, a D nivo koji moze da izazove ostecenje. Te granice zavise od klase snage, od krutog ili elasticnog temelja i od tipa masine, pa vrednost u mm/s bez navedene klase nista ne znaci. Ocitavanje se radi na neobrtnim povrsinama, na primer na kucistu lezaja.

Najpouzdanije merilo ostaje istorija same masine. Osnovno merenje posle pustanja u rad postaje referenca, a kasnija ponavljaju istu tacku, pravac, broj obrtaja i uporedivo opterecenje. Trend je vazniji od apsolutne vrednosti: nivo koji se udvostruci za dve nedelje ozbiljniji je od viseg nivoa koji godinu dana stoji nepromenjen.

Kako izdvojiti olabavljeni temeljni zavrtanj

Mehanicka labavost je najcesci i najjeftiniji kvar u drobilicnom kompleksu. Kada popuste zavrtnji drobilice na temeljima, u spektru se javlja dug niz umnozaka ucestanosti obrtanja, a horizontalna amplituda osetno raste. Odvojena merenja na stopi masine i na betonu pored nje resavaju dilemu: velika razlika znaci da veza ne nosi. Slegnuti prigusivaci, naprsli beton temelja i olabavljena zatega daju isti potpis, pa se dijagnoza zavrsava vizuelnim pregledom.

Pustanje programa u rad

Dovoljna su tri koraka. Popisati kriticnu opremu i obeleziti merne tacke. Snimiti osnovne vrednosti i uz njih upisati klasu masine i referentni broj obrtaja. Odrediti periodiku: nedeljno za kriticnu opremu bez rezerve, mesecno kada rezerva postoji. Programi se gase za nekoliko meseci ako se ocitavanja cuvaju odvojeno od evidencije odrzavanja. Zamene habajucih delova i krive trenda moraju da se citaju jedno uz drugo; jos primera tog para nalazi se pod odrzavanje i habanje.

Cesta pitanja

Koliko cesto meriti?

Nedeljno na kriticnoj opremi bez rezerve i mesecno na ostaloj. Cim se trend prelomi, interval se skracuje.

Je li dovoljan rucni instrument?

Redovna rucna merenja hvataju vecinu kvarova. Stalni senzori se isplate kod brzo napredujucih otkaza i tesko dostupnih tacaka.

Znaci li visoka vibracija uvek lezaj?

Ne. U drobljenju su cesci labavost i neuravnotezenost, a oni nose drugaciji frekvencijski potpis.

Kvari li neravnomerno napajanje merenje?

Da. Neravnomeran dotok ljulja ukupnu vrednost. Merenja se ponavljaju pod stabilnim opterecenjem i, ako je moguce, sa istim materijalom.