Respirabilna kristalna prašina postrojenje za drobljenje

Respirabilna kristalna prašina postrojenje za drobljenje stvara u svakoj smeni i spada u najpotcenjenije opasnosti u kamenolomu, jer se štetni deo prašine ne vidi. Krupna zrna zadržavaju se u nosu i ždrelu, dok sitna frakcija kristalnog silicijum-dioksida silazi do alveola i ostavlja ožiljke koji se ne popravljaju. Što je stena bogatija kvarcom, ta frakcija je bogatija pri drobljenju i prosejavanju.

Šta je respirabilna frakcija

Prašina nema jednu veličinu. U higijeni rada lebdeće čestice se razvrstavaju prema dubini prodiranja u disajne puteve. Respirabilna frakcija je najsitniji deo, onaj koji dopire do alveola, i definisana je konvencijom uzorkovanja iz standarda EN 481, čija kriva zahvatanja ima tačku pedesetoprocentnog preseka na aerodinamičkom prečniku od 4 mikrometra. Zato mesto koje deluje čisto može izmeriti iznad granice: krupna zrna koja prave vidljiv oblak slegnu se za nekoliko minuta, a opasna sitna frakcija ostaje u vazduhu satima.

Respirabilna kristalna prašina postrojenje za drobljenje: žarišta

Nastanak prašine nikada nije ravnomeran. Žarišta su predvidiva: usta bunkera i mesto istovara kamiona, ulazna kutija primarne drobilice, svaka pretovarna tačka transportera, levkovi iznad i ispod sita, suve sitne palube, izlazi tunela ispod deponija i svaka platforma koja se čisti metlom. Rukovaoci, održavaoci i uzorkivači imaju različite profile izloženosti, pa jedno merenje nikada ne predstavlja celo postrojenje.

Suva paluba sita oslobađa osetno više sitne prašine od mokre istog kapaciteta. Izbor postupka je zato i odluka o prašini: pitanje suvog ili mokrog prosejavanja određuje respiratorni rizik koliko i kvalitet proizvoda.

Granične vrednosti i koji propis obavezuje

Granične vrednosti razlikuju se od zemlje do zemlje, a obavezuje propis zemlje u kojoj postrojenje stoji. U međunarodnoj praksi najčešće se sreću dva okvira:

Pri čitanju takve tabele lako se previde dve stvari. Prvo, vrednosti se odnose na kristalni silicijum-dioksid unutar respirabilne frakcije, a ne na ukupnu prašinu. Drugo, osmočasovni prosek ne prenosi se nepromenjen na smenu od devet ili dvanaest sati; duge smene traže korekciju proseka.

Kako se meri izloženost

Verodostojan rezultat uzima se sa čoveka, a ne iz prostorije. Pumpa za uzorkovanje nosi se na pojasu, a ciklonski separator stoji u visini okovratnika, u zoni disanja. Ciklon centrifugalnom silom odvaja krupna zrna i propušta na filter samo respirabilnu frakciju. Protok se obavezno kalibriše prema tipu ciklona: 1,7 litara u minuti za najlonski ciklon od 10 mm i 2,2 litra u minuti za tip Higins-Devel uobičajene su vrednosti, a odstupanje protoka pomera tačku preseka.

U laboratoriji se filter najpre meri gravimetrijski, čime se dobija masa respirabilne prašine. Sadržaj kristalnog silicijum-dioksida zatim se određuje rendgenskom difrakcijom ili infracrvenom spektroskopijom. Difrakcija se pretpostavlja jer razlikuje kvarc, kristobalit i tridimit, dok je infracrveni put brži ali osetljiviji na smetnje od drugih minerala. U praksi tim dvema putanjama odgovaraju metode NIOSH 7500 i NIOSH 7602, kao i MDHS 101.

Redosled mera: prvo izvor, maska poslednja

Delotvoran program počinje na izvoru. Redom: smanjiti visine pada na pretovarima i preseći uvlačenje vazduha oplatama; primeniti orošavanje sitnom kapi na ulazu i izlazu drobilica; zatvoriti palube sita i po potrebi odsisavati na vrećasti filter; držati puteve i deponije vlažnim; kabini rukovaoca dovesti filtriran vazduh sa blagim nadpritiskom. Suvo metenje i produvavanje komprimovanim vazduhom vraćaju sleglu prašinu u vazduh i moraju se zabraniti, a zamenjuju ih mokro čišćenje ili industrijski usisivač.

Kako se bira klasa maske

Zaštita disajnih organa je poslednja linija i ima smisla samo uz izmerenu izloženost. Filtrirajuće polumaske po standardu EN 149 dele se u tri klase:

Kod kristalnog silicijum-dioksida referentna je klasa FFP3, dok FFP2 pripada manje opasnim, nekancerogenim prašinama. Dodeljeni faktor zaštite pokazuje sa koliko maska deli koncentraciju okoline, ali ta brojka važi samo uz zaptiveno naleganje na lice. Zato provera naleganja i jasno pravilo o bradi znače koliko i oznaka klase. U jako zaprašenom vazduhu modeli sa oznakom ispitivanja dolomitom lakše se dišu kroz celu smenu.

Zdravstveni nadzor

Silikoza napreduje tiho i rano ne daje simptome. Za izloženu grupu prethodni pregled, periodično snimanje pluća i ispitivanje plućne funkcije organizuju se kao program, a ne kao usamljeni termini. Evidencija se vodi po imenu i dugoročno, i zbog praćenja pojedinca i zbog tumačenja niza merenja. Vođenje merenja, tehničkih mera i nadzora zajedno jeste jezgro ozbiljne bezbednosti na radu.

Česta pitanja

Da li je merenje potrebno kada se prašina ne vidi

Jeste. Vidljivost je svojstvo krupnih zrna; respirabilna frakcija se okom ne procenjuje, a posmatranje ne zamenjuje procenu rizika.

Da li je orošavanje samo po sebi dovoljno

U većini postrojenja nije. Orošavanje deluje na pretovarima i mestima drobljenja, ali bez oplata, odsisa i discipline čišćenja sitna frakcija ostaje u vazduhu.

Koliko često se merenje ponavlja

Pri svakoj promeni postupka, izvora stene, kapaciteta ili mere protiv prašine, i u redovnim razmacima između njih; učestalost određuju nacionalni propis i procena rizika.