Priprema podloge za mobilnu drobilicu

Da li će postrojenje proizvoditi već prvog dana na gradilištu najčešće odlučuje tlo ispod njega, a ne sama mašina. Priprema podloge za mobilnu drobilicu ne znači livenje armiranobetonskog temelja, već izradu radne platforme čije je sleganje kontrolisano, čija površina odvodi vodu i čija se krutost može izmeriti. Naredni odeljci obrađuju radove pre dolaska postrojenja i opit koji svaki od njih dokazuje.

Da li je temelj potreban

Gusenične i poluprikoličke jedinice projektovane su tako da opterećenje preko rama raspodele na veliku površinu oslanjanja. Zato montaža ne traži temelj nego plato koji ravnomerno prima opterećenje. Kod stacionarnih postrojenja tela drobilice i sita ankeruju se za podlogu i tu je betonski temelj neizbežan. Odluka proizlazi iz tipa postrojenja, pa tip mora biti utvrđen pre izrade plana rasporeda.

Ključna razlika kod platoa je u tome što on ne samo da nosi opterećenje nego mora i da zadrži oblik pod vibracijom. Kutija sita i rotor drobilice stvaraju stalno ciklično opterećenje. Nedovoljno zbijena nasipka pod tim opterećenjem vremenom sleže, a kada je sleganje jednostrano pomeraju se ose transportera, materijal se prosipa na presipnim mestima, a ram se opterećuje na torziju.

Merenje nosivosti: šta koji opit dokazuje

Vizuelna procena tla nije dokaz. Uobičajena praksa na platoima jeste merenje modula deformacije opitom kružnom pločom. Opit izvodi dva ciklusa opterećenja i daje dva modula: Ev1 iz prvog opterećenja i Ev2 iz ponovnog. Ev2 opisuje elastično ponašanje materijala nakon sleganja, dok odnos Ev2/Ev1 pokazuje da li je zbijanje bilo dovoljno. Što je odnos manji, sloj je bolje zbijen.

Proktorov opit to ne zamenjuje nego dopunjuje. Proktor meri zapreminsku masu, a ploča krutost; jedinstvenog faktora pretvaranja koji važi za svaki materijal nema. Kod recikliranog materijala ili nasipke promenljive granulacije merenje krutosti postaje pouzdaniji kriterijum prijema.

Dozvoljeni nagib i nivelacija

Svaka jedinica za drobljenje i prosejavanje pri montaži prihvata najveći dozvoljeni nagib; ta vrednost stoji u dokumentaciji mašine i po njoj se donosi odluka na terenu. Nagib je važan iz dva razloga. Prvi je težište: visoka sita i bunkeri na kosoj podlozi dobijaju bočno opterećenje. Drugi su podmazivanje i zaptivanje, jer su nivoi ulja u ležajevima i reduktorima projektovani uz pretpostavku da mašina stoji vodoravno.

Nivelacija se planira tako da ne protivreči nagibu za odvodnjavanje. Ako se površina izvede strogo vodoravno, voda ostaje na njoj. Praktično rešenje jeste da se otisak postrojenja drži u granicama mašine, a okolini da kontrolisan pad koji skuplja vodu.

Odvodnjavanje i površinske vode

Voda je stavka koja se u pripremi najčešće preskače. Kiša pomešana sa sitnim frakcijama pretvara gornji sloj platoa u blato: krutost pada, gusenice i oslone noge propadaju. Zato se oko platoa predviđa sabirni kanal, a na njegovom izlazu taložni deo. Ako radi linija pranja, vodno gazdinstvo se dimenzioniše posebno, jer je procesna voda u opticaju znatno veće opterećenje od kiše.

Trasa kanala crta se tako da ne preseca prostor za manevar kamiona. Prvo se retko kvari sam plato, nego mesto gde kamioni okreću i koče; nasipanje krupnog drobljenog kamena na tom mestu osetno produžava vek platoa.

Plan rasporeda i pristupni putevi

Priprema se ne završava na pravougaoniku ispod postrojenja. Radijus okretanja utovarivača na strani doziranja, površina podnožja deponija na strani proizvoda i traka za prilaz kamiona pripadaju istom obimu. Pošto se gusenične jedinice mogu premeštati unutar gradilišta, plato se priprema nešto šire od prvog rasporeda; ponovno nasipanje košta više nego malo veća površina iz prvog puta.

Deponijske površine postavljaju se tako da se smanji segregacija. Sa porastom visine istovara krupno zrno se kotrlja ka podnožju konusa, što se uzima u obzir pri određivanju kote podnožja deponije u okviru pripreme. Celokupna zamisao gradilišta postaje smislenija kada se čita zajedno sa ostalim tekstovima rubrike gradilište i mobilno postrojenje.

Česta pitanja

Kako se određuje debljina platoa od drobljenog kamena?

Debljina sama po sebi ništa ne govori; cilj je tražena krutost na gornjoj koti. Slabo prirodno tlo traži deblji sloj zbijan u slojevima, dok na zdravoj steni često dovoljan je tanak izravnavajući sloj. Odluka prati rezultat opita kružnom pločom.

Da li plato izveden zimi važi i u proleće?

Ciklusi mržnjenja i otapanja smanjuju krutost sitnozrnih tala. Kod izvođenja u zimskim uslovima merenje treba ponoviti nakon promene sezone.

Da li priprema platoa produžava vreme montaže?

Priprema teče pre montaže i nezavisno od nje; ako je plato spreman po dolasku postrojenja, sklapanje ide bez prekida. Pravo kašnjenje nastaje kada se postrojenje spušteno na nepripremljen teren mora demontirati i premestiti.

Pripremu podloge planirajte ne kao stavku troška nego kao osiguranje roka montaže i zastoja u prvoj godini. O konfiguraciji postrojenja i rasporedu primerenom uslovima vašeg gradilišta razgovarajte sa našim inženjerskim timom.