Cirkulaciono opterećenje zatvoreni krug

Šta zaista kruži u zatvorenom krugu

Cirkulaciono opterećenje zatvoreni krug počinje razdvajanjem dva toka koja stižu u isti levak. U zatvorenom krugu nadsitni materijal vraća se u drobilicu, pa mašina vidi više nego što iznosi sveže napajanje. Ta razlika je cirkulaciono opterećenje, a ukupan tok u drobilicu jednak je zbiru svežeg napajanja i povrata.

Opterećenje se izražava u procentima: vraćena masa podeljena svežim napajanjem i pomnožena sa sto. Odnos nije mana nego deo projekta, jer se krug zatvara upravo da bi se osigurala gornja krupnoća. Nevolja počinje kada odnos raste a niko ga ne prati.

Merenje: odakle dolazi odnos

Najkraći put je merenje mase: protok na povratnom transporteru podeljen protokom svežeg napajanja. Sa dve trakaste vage odnos se čita neposredno sa instrumenata. Bez vaga preuzima sitovna analiza: uzimaju se uzorci svežeg napajanja, izlaza drobilice i podsitnog proizvoda, a bilans se gradi poređenjem procenata prolaza kroz izabrani otvor. Metod ima smisla samo uz više uzoraka u ustaljenom radu, nikada uz jedan zahvat u nemirnoj smeni.

Efikasnost sita izvodi se iz istih uzoraka. Uobičajen izraz glasi E = β(α − θ) / (α(β − θ)) × 100, gde je α udeo materijala sitnijeg od otvora u napajanju, β isti udeo u podsitnom, a θ u nadsitnom proizvodu. Kada efikasnost padne, materijal koji je već dostigao krupnoću proizvoda ne prolazi kroz sito i vraća se u drobilicu. To je najčešći i najmanje koristan izvor cirkulacionog opterećenja: mašina ponovo drobi ono što više nije trebalo drobiti.

Simptom, uzrok, merenje, mera

Uloga graničnog zrna

Zrno blisko otvoru sita najteži je deo kruga. Takve čestice dugo se zadržavaju na površini, zatvaraju otvore i istovremeno obaraju i efikasnost i kapacitet. Ako je njihov udeo u napajanju visok, svako podešavanje bez veće površine sita samo premešta problem: veći otvor pušta gornju klasu u proizvod, manji puni povratnu liniju. Trajno rešenje je odmaknuti podešenje drobilice od granične krupnoće ili proširiti površinu sita.

Kako višak recirkulacije jede kapacitet

Drobilica se puni ukupnim tokom koji prima, a ne svežim napajanjem. Kako cirkulaciono opterećenje raste, smanjuje se deo koji mašina može posvetiti novom materijalu: postrojenje i dalje radi, a časovni prodajni učinak pada. Isto se dešava na traci i situ: povratna linija stalno radi na granici, pogonski elementi nose materijal kojem drobljenje nije bilo potrebno, a utrošak energije po toni raste. I habanje uzima svoje, jer svaka dvaput drobljena tona još jednom zamara čeljusti, udarne letve ili plašteve.

Poluge podešavanja po redosledu

Postoje četiri poluge i njihov redosled je bitan. Prvo se ispravlja strana sita: odgovarajući otvor, ispravan nagib i ravnomerna raspodela napajanja vraćaju efikasnost. Zatim se preispituje podešenje drobilice i otvara toliko da ne proizvodi više sitnog nego što proizvod traži. Treće, protok svežeg napajanja usklađuje se sa krugom, jer se preopterećenje uvek skuplja na povratu. Ulaganje u kapacitet dolazi poslednje, kroz dodatnu površinu sita ili novu fazu. Obrnut redosled čini da nova oprema ponovi istu neravnotežu u većoj razmeri. Za fazu koja određuje finalnu krupnoću, izbor modela tercijarna drobilica direktno deluje na udeo recirkulacije.

Disciplina evidencije

Cirkulaciono opterećenje je praćen odnos, a ne jednokratno merenje. Sveže napajanje, protok povrata, struja drobilice i frakcije proizvoda upisuju se u isti smenski obrazac. Kada odnos polako raste, uzrok je obično postepeno habanje, a postepeno habanje bez vremenske serije ostaje nevidljivo. Tekstovi rubrike efikasnost postrojenja povezuju te zapise sa učinkom smene.

Česta pitanja: cirkulaciono opterecenje zatvoreni krug

Koja je vrednost ispravna

Ne postoji jedna ispravna vrednost; zavisi od izvedbe kruga, materijala i ciljanog proizvoda. Ne govori apsolutni broj nego njegovo kretanje u istom postrojenju.

Da li treba težiti nultoj recirkulaciji

Ne. Zatvoreni krug postoji da osigura gornju krupnoću, a nulti povrat znači da nadsitna klasa beži kroz sito.

Da li je trakasta vaga neophodna

Nije neophodna ali je najbrža. Bez nje se bilans gradi sitovnom analizom, što traje duže i mora se ponoviti u ustaljenom radu.